Хасанпаша Предојевић осваја Бихаћ 0001    Сан уснила прилипа дивојка, 0002    Липа Ана Бишћанина бана. 0003    У сну се је припала дивојка, 0004    Иза сна је на ноге скочила, 0005    Погледала по својој одаји, 0006    Код дивојке нигди никог нејма, 0007    До ли горе до три јасне свиће, 0008    А Аница сиде на шиљтету, 0009    Свога ћаћу из све главе викну. 0010    А кад ћаћа Ану опазио, 0011    Он потече својој јединици, 0012    Њојзи бане Бога подвикнуо, 0013    Ана прими, па на ноге клиси, 0014    Њојзи бане тихо говорио: 0015    „Што је теби ноћи у поноћи?“ 0016    А Аница бану говорила: 0017    „Та мој ћаћа, млад бихаћки бане! 0018    Ноћас сам ти чудан сан уснила, 0019    Ја се у сну врло припанула. 0020    Ван на ноге натурни постуле, 0021    Ти упали фењер-видјалицу, 0022    Ходи мени низ Бихаћ бијели, 0023    Зови мени наше калугјере, 0024    Не би ли ми санак казивали, 0025    Што сам, ћаћа, у сну боравила.“ 0026    Кад то чуо млад бихаћки бане, 0027    Бан Аници тихо говорио: 0028    „А Анице, моја јединице! 0029    Кад би знала санак казивати, 0030    Што си ноћас у сну боравила, 0031    Ја би му се мого домислити, 0032    Калугјери не би трибовали.“ 0033    Ана липа бану говорила: 0034    „Е мој ћаћа, млад бихаћки бане! 0035    Све ти право знадем казивати, 0036    Ја што јесам на сну боравила, 0037    На сну, ћаћа, баш ко и на јави. 0038    Кад ја легох на шиљтету своме, 0039    Нашем Бишћу шећем по бедену, 0040    А ја гледам низ поље бихаћко 0041    До Винице и до Чакрлије, 0042    Ту нам врло родила ружица, 0043    Насрид поља један ђул највећи, 0044    Ал је под њим змија шаровита, 0045    Змија се је у пругло савила. 0046    Стоји змије писка под ружицом, 0047    Како змија пишти шаровита, 0048    Преврже се Бишћу до бедена, 0049    Нашем с’ Бишћу врата отвоају. 0050    Ал би и то мала шала била, 0051    Ја с’ окренух Бишћу по бедену, 0052    Али по њем црне пале чавке; 0053    Кад ја гленух уз Уну ледену 0054    Голубићу а до Рипча била, 0055    Ал потече јато голубова, 0056    А пред њима сив зелен-соколе, 0057    Ударише Бишћћу на бедене, 0058    Јадне наше чавке дочекаше, 0059    Црна с’ крвца низ беден пролива. 0060    Паде магла око Бишћа града, 0061    Не видја се од мене до тебе, 0062    Ал из магле три кошуте ричу, 0063    Дви кошуте са Заложја клета, 0064    А трећа је из поља зелена 0065    Од Винице и од Чакрлије. 0066    Кад год која та кошута рикне, 0067    Нашем с’ Бишћу отворају врата. 0068    Ал би т’ и то мала шала била, 0069    Већ ја гленух под Завоље било, 0070    Под Завоље па наше Заложје, 0071    Ал нам пао на намите снижем 0072    Никад таког упетила нисам. 0073    Ал би т’ и то мала шала била, 0074    Нег ја ведру гленух па истоку, 0075    Ал се ведро небо проломило, 0076    А све звизде крају прибигнуле, 0077    Сама оста крвава даница, 0078    Сјајан мисец у Уну упаде. 0079    Ја се у сну врло припанула, 0080    Па иза сна на ноге скочила.“ 0081    Кад то бане чуо Бишћанине, 0082    Бан ти Ани вели јединици: 0083    „Е Анице, моја јединице! 0084    Ја зла санка, сам те Бог убио! 0085    Што с’ уснила, моја ћери драга, 0086    Ти по пољу румену ружицу, 0087    Насрид поља један ђул највећи, 0088    Под њим змија пишти шаровита, 0089    То се царев роди пријатељу, 0090    Ћери моја, у турској Крајини, 0091    Он ће цару сићи и Стамболу, 0092    Од цара ће покупити војску, 0093    Он ће на наш Бихаћ ударити; 0094    Што с’ уснила, моја ћери драга, 0095    Да су чавке пале по бедену, 0096    Чавке бит ће све наши солдати; 0097    Што с’ уснила, моја ћери драга, 0098    Да полети јато голубова, 0099    А пред њима сив зелен-соколе, 0100    Соко бит ће царев пријатељу, 0101    Голубови Турци Сарајлије; 0102    Што с’ уснила, моја ћери драга, 0103    Да из магле три кошуте ричу, 0104    То ће бити три топа царева, 0105    Кад год пукну на наш био Бихаћ, 0106    Јадном Бишћу беден обронит ће, 0107    Мого б’, ћери, коњик ујахати, 0108    А унити копље напоприко; 0109    Што с’ уснила, моја ћери драга, 0110    Да је пао на намите сниже 0111    Под Завољем па нашим Заложјем; 0112    То ће турски бити чадорови; 0113    Што с’ уснила, моја ћери Ано, 0114    Да се ведро небо проломило, 0115    Сјајан мисец што у Уну паде, 0116    То ће мене Турци уфатити; 0117    Што с’ уснила, моја ћери драга, 0118    Да оста сама на небу даница, 0119    Оста моја удова баница. 0120    Тај ће ти се санак извршити 0121    За живота и мога и твога.“ 0122    Нека бана сад у Бишћу билу, 0123    Нека бана, нека му Анице, 0124    Да гледамо Осман-пашалију! 0125    Јер је Осман био пашалија 0126    А код биле Крупе од камена 0127    Код њекаква бега Бадњевића, 0128    Носио царев ферман од Стамбола. 0129    Пашалија већ се повратио, 0130    А од Крупе сишо Арапуши, 0131    Арапуши више Јасенице, 0132    Па је туде конак учинио 0133    У њекаква Арапагић-Мехе. 0134    Ноћ ноћио, рано подранио, 0135    Право тира царева мензила, 0136    Истира га на Хашане равне, 0137    Од Хашана низа Поткалиње, 0138    Крај Рисовца јаше на Јошавку, 0139    Под главицу под Предојевића. 0140    Пашалија од Рисовац глену, 0141    Под њим влашчић биле овце чува, 0142    Овце чува, а јасно попива: 0143    „Биа, овце, поклали вас вуци, 0144    Ја вас горски појели хајдуци! 0145    Кад цар за ме не зна у Стамболу! 0146    Да цар за ме знаде у Стамболу, 0147    Да ме тахту зовне и Стамболу, 0148    Потурчи ме, метне у медресу, 0149    Да научим илум у медреси, 0150    Да ми дадне хаир-дову своју, 0151    Да ми хазну дадне и топове, 0152    Да ми дадне своју силну војску, 0153    Ја би њему Бихаћ освојио 0154    И соколац караулу малу 0155    И Голубић крај Уне ледене, 0156    И сва села око Бишћа града. 0157    А да царе знаде у Стамболу, 0158    Како га је ћесар преварио, 0159    Кад је Лику узео врховну, 0160    Да ће њему оставит Крајину, 0161    На Крајини тријест и три града; 0162    А не знаде царе у стамболу, 0163    Да је Бихаћ свој Крајини глава, 0164    Цар би био Бихаћ освојио.“ 0165    А све слуша царев пашалија, 0166    Пашалија дивит извадио, 0167    Извадио књиге неписате, 0168    Па све пише, што влашче попива. 0169    Пашалија притира дјогата, 0170    Бога викну, Бога влашчић прими, 0171    Пашалији он потече руци, 0172    Пашалија вели са дјогата: 0173    „Еј влашчићу, дај се право кажи! 0174    Оклен јеси, име како ти је? 0175    Како ли се зовеш по имену, 0176    По имену и племену своме?“ 0177    Њему влашче руку пољубило: 0178    „Пашалија цара честитога! 0179    Ово ј’ главом Предојевић Ниче 0180    Са Главице са Предојевића, 0181    Са Корита повише Лужаца.“ 0182    А све пише Осман пашалија: 0183    „Ја влашчићу, кад те царе зовне, 0184    Би ли цару сишо и Стамболу?“ 0185    Кад чу влашче, тад му зацвилило: 0186    „Богом брате, царев пашалија! 0187    Кажи за ме цару у Стамболу, 0188    Не би л’ мене зовно до Стамбола.“ 0189    „ „Хоћу, влаше, нови побратиме!“ “ 0190    То рекоше, виш се растадоше. 0191    Пашалија низ Лушце окрену, 0192    Па на руку натишће татарку, 0193    Право Кључу сиде царевоме, 0194    Па му онде дадоше мензила, 0195    Пашалија промину мензила, 0196    Све дан по дан кад Стамболу сиде, 0197    Пашалија већ пред ујде, 0198    Зара љуби, а теменах чини. 0199    Цар алифет видја пашалију, 0200    Да ј’ он снио бијела фермана 0201    А на серхат низ Босну цареву 0202    Царској лали бегу Бадњевићу, 0203    Зар подиже, вели пашалији: 0204    „Јеси л’ био на серхат-Крајини, 0205    Ниси л’ мени какву књигу снио 0206    А од лале бега Бадњевића?“ 0207    Пашалија у нидра се фати, 0208    Вади књигу Предојевић-Ниче, 0209    Што је пиво, биле овце чуво, 0210    А спомињо цара у Стамболу. 0211    Царе намах шехислама викну, 0212    А шехислам паде на колина, 0213    Књигу гледа, а све цару каже, 0214    Какво влашче биле овце чува 0215    Под Рисовцом код Главице клете, 0216    Баш на име Предојевић Ниче, 0217    Код Главице од Предојевића, 0218    Шехисламу царе говорио: 0219    „ „Прави ферман, шехисламу драги, 0220    Мојој раји на серхат-Крајини, 0221    Баш на име Предојевић-Ничи, 0222    Нека мени до Стамбола дојде!“ 0223    А шехислам ферман направио, 0224    Царе на њег туру ударио, 0225    Па га Осман пружи пашалији: 0226    „Ак’ истина будне, пашалија, 0227    Те ми влашче до Стамбола сиде, 0228    Потурчим га, метнем у медресу, 0229    До сад си ми био пашалија, 0230    А од селе Османпаша царски: 0231    Ферман носи на серхат-Крајину, 0232    Доведи ми Предојевић-Ничу.“ 0233    Пашалија ферман ујагмио, 0234    Па га себи на прса припео. 0235    Пашалија до мензила сиђе, 0236    А на руку натишће татарку, 0237    Плахо царев иде пашалија, 0238    Коње миња и ноћом и даном. 0239    Све дан по дан кад на серхат сиде, 0240    Пашалија на Лушце зелене, 0241    Низ бојиште јаше до Корита. 0242    Кад влашчићу на Корита сиде, 0243    Бога викну, Бога Ниче прими: 0244    „Да си здраво, царев пашалија!“ 0245    „ „Та влашчићу, име како ти је?“ “ 0246    Њему влашчић тихо бесидио: 0247    „Ово ј’ главом Предојевић Ниче 0248    Са Главице са Предојевића.“ 0249    А кад царев чуо пашалија, 0250    Пружи њему бијела фермана; 0251    Када влашчић ферман угледао, 0252    Седам му се пута поклонио, 0253    Ферман љуби цара честитога: 0254    „Богом брате, царев пашалија! 0255    Нико м’ не зна ферман разгледати, 0256    Ван ти ферман по истини кажи.“ 0257    Њему Осман вели пашалија: 0258    „Та влашчићу, нови побратиме! 0259    Ево т’ царе ферман оправио, 0260    Цар те тахту зове и Стамболу, 0261    Ти што с’ првље пиво код оваца, 0262    Хош ли ричи бити сахибија?“ 0263    Када влашче ферман разабрало, 0264    Седам пута ферман пољубило, 0265    А запива танко гласовито: 0266    „Богу фала и данашњем дану! 0267    Кад цар за ме знаде у Стамболу. 0268    Богом брате, царев пашалија! 0269    Шала није царе у Стамболу, 0270    Мучно ј’, побро, прид цара изићи, 0271    Камо л’ с царем није говорити. 0272    Хош ме, побро, у Стамбол довести?“ 0273    „ „Хоћу, влашче, нови побратиме!“ “ 0274    „Богом брате, царев пашалија! 0275    Ти ћеш са мном на Главицу сићи, 0276    На Главицу на Предојевића, 0277    У мене је још шест братинаца, 0278    Имам стара ћаћу на Главици, 0279    Да благосов од ћаће заишћем, 0280    Та од ћаће и старице мајке, 0281    Не би л’ мени ћаћа халалио, 0282    Мати моја, што ме је родила.“ 0283    „ „Хоћу, побро, виру ти задајем!“ “ 0284    Влашче одби у Рисоав овце: 0285    „Биа, овце, поклали вас вуци, 0286    Ја вас горски појели хајдуци! 0287    Већ вас Ниче ни чувати не ће, 0288    Нек вам ћаћа чобанина тражи; 0289    Ја ћу турском цару и Стамболу, 0290    У Стамболу царев паша бити.“ 0291    Све му с’ Осман смије пашалија, 0292    Влашчић уз њег и дјогата појде, 0293    С пашалијом на Главицу сиде, 0294    На Главицу на Предојевића. 0295    А угледа ћаћа из чардака 0296    Пашалију цара од Стамбола. 0297    Стар му ћаћа низ чардак потече. 0298    Пашалији кад допаде царском, 0299    Исприд њега црну земљу љуби, 0300    Пољуби му и скута и руку, 0301    Па уведе царског пашалију, 0302    У одаји подбаци скемлију. 0303    Ал упаде Предојевић Ниче, 0304    Потече ћаћи руци у чардаку, 0305    А извади ферман из нидара: 0306    „Ево, ћаћа, царева фермана! 0307    Цар ме зове тахту и Стамболу, 0308    Сад ћу, ћаћа, цару и Стамболу 0309    Ја са овим царским пашалијом; 0310    Одбио сам под Рисовац овце, 0311    Дај овцама шаљи чобанина!“ 0312    „ „Хоћу, Ниче, драгом Богу фала! 0313    Кад цар за те знаде у Стамболу, 0314    Богу фала и дану данашњем! 0315    У мене је јиош шест пособаца, 0316    Да их царе ишће до Стамбола, 0317    Од цара их не би пожалио.“ 0318    Ја кад чуо Предојевић Ниче, 0319    Ниче ћаћи потекао руци: 0320    „Хоћеш ли ми, ћаћа, халалити, 0321    Што с’ родио, сина охранио.“ 0322    „ „Хоћу, Ниче, моје дие драго, 0323    Халал т’ било на обадва свита!“ “ 0324    Па му ћаћа на ноге скочио, 0325    Извади му стотину дуката: 0326    „Троши, сине, мекане дукате, 0327    Јер сам стеко све у здрављу царском 0328    А на царској башчи под Грмечом.“ 0329    Њему Ниче погрмио руци, 0330    Љуби руку, а ћаћи говори: 0331    „У нас, ћаћа, пет стотин оваца 0332    И шездесет дебелих волова, 0333    А тридесет великих кобила, 0334    Дај дер мени косата алата, 0335    Са сиџима велика алата, 0336    Браћи џаба бутум достајање!“ 0337    „ „Хоћу, Ниче, моје дите драго!“ “ 0338    А кад Ниче до алата дојде, 0339    Он алата плеска по сапима: 0340    „Та алате широкога врата! 0341    И теб’ ваља цару и Стамболу.“ 0342    Пашалија док хлиба поједе, 0343    Ниче свога опреми алата; 0344    Пашалија кад узјаха дјогу, 0345    Ниче свога посиде алата. 0346    Мајка га је три пут пољубила: 0347    „Хајде, сине, хаиром ти било!“ 0348    То рекоше, па се растадоше. 0349    Плахо царев иде пашалија, 0350    Све дан по дан кад Стамболу сиде, 0351    А уз њега Предојевић Ниче. 0352    Пашалија кад пред цара ујде, 0353    А све гледа Предојевић Ниче, 0354    Пашалија како зара љуби, 0355    Зара љуби, а теменах чини, 0356    Па и Ниче зару погрмио, 0357    Седам пута зара пољубио 0358    И под царем цареву срџаду. 0359    Онда царе главу подигнуо, 0360    Испод зара царе говорио: 0361    „Ти јеси ли Предојевић Ниче 0362    Са Главице са Предојевића?“ 0363    Кад чу Ниче, теменах учини: 0364    „Цар алифет, светачко колино! 0365    Срамота је и гледати у те, 0366    Камо л’ с тобом није говорити, 0367    Говорит ћу, јер бити не море, 0368    Ово ј’ главом Предојевић Ниче 0369    Са Главице са Предојевића.“ 0370    Цар потеже књигу од себека, 0371    Што му ј’ Осман снио пашалија, 0372    Што ј’ пивало влашче код оваца, 0373    Спомињао цара у Стамболу, 0374    Књигу гледа, у Ничу погледа: 0375    „Еј давори, Предојевић-Ниче! 0376    Да т’ потурчим, метнем у медресу, 0377    Да научиш илум у медреси, 0378    Би л’ ми био Бихаћ освојио 0379    И Соколац више била Бишћа 0380    И Голубић код Уне студене 0381    И сва села око Бишћа града, 0382    Јер је Бихаћ свој Крајини глава.“ 0383    Кад то чуо Предојевић Ниче: 0384    „Е би, царе, виру ти задајем! 0385    Потурчи ме, метни у медресу, 0386    Ја ћу ричи бити сахибија.“ 0387    Кад цар чуо, шехислама викну: 0388    „Дедер води Предојевић-Ничу, 0389    Потурчи га, па му име надиј, 0390    Де га метни у нову медресу, 0391    Гдје но сиде све сопте од Босне.“ 0392    Одведе га шехисламе царски, 0393    До тад био Предојевић Ниче, 0394    Од тада је Хасан сопта царски. 0395    Шехислам га метну у медресу, 0396    Гдје но сиде све сопте од Босне. 0397    Хасан сопта учи у медреси 0398    Све дан по дан за девет година. 0399    Кад велики илум научио, 0400    Извади га царе из медресе, 0401    Хасан сопта кад прид цара ујде, 0402    Зара љуби, а теменах чини. 0403    Цар алифет зара подигнуо. 0404    „Хасн сопта, драго дите моје! 0405    Сад си доста илум научио, 0406    Ево теби тузи од менека, 0407    Одселе си Хасанпаша царски, 0408    Хош ми сада ићи Бишћу билу, 0409    Да ми бијеш Бихаћ на Поуњу!“ 0410    Хасанпаша кад разабра ричи, 0411    Седам пута зара пољубио, 0412    А цареве туге ујагмио, 0413    Хасанпаша цару говорио: 0414    „Хоћу, царе, све у твојем здрављу, 0415    Него ти се молим на дивану, 0416    Кад си мени туге дао царске, 0417    Да ти буднем паша код колина, 0418    Подај туге Осман-пашалији, 0419    Брез њег мени војевања нема.“ 0420    „ „Хоћу, паша, виру ти задајем.“ “ 0421    До тад био Осман пашалија, 0422    Од тада је Османпаша царски. 0423    Њега пита Хасанпаша царски: 0424    „Побратиме, Османпаша царски! 0425    Сад кад цару појдем војевати, 0426    Колико ћу, побро, заискати 0427    Ја од цара царевих топова, 0428    Колико ли од Стамбола војске?“ 0429    Њему вели Османпаша царски: 0430    „Ишћи, побро, два топа велика, 0431    Ишћи, побро, Крљу и Маргиту, 0432    На њих ишћи хаир-дову царску, 0433    Ишћи војске дванаес хиљада, 0434    Ишћи, побро, царев ферман био. 0435    Кад ти с војском под Едрену сидеш, 0436    Нек ти дадну танку Тоцијанку, 0437    Нек и њојзи хаир-дову дадне. 0438    Па ти ишћи царев ферман био, 0439    Кад на Босну сидеш поноситу, 0440    Све од куће дижи по војника.“ 0441    Само с’ побре што разговорише, 0442    Ал их царе прида се позовну, 0443    Наприд ујде Хасанпаша царски, 0444    А за њиме Османпаша царски. 0445    Зара љуби Хасанпаша царски, 0446    А код њега Османпаша нови. 0447    Цар га пита испод зара свога: 0448    „Хасанпаша, драга лало моја! 0449    Колико ћеш од мене топова, 0450    Колико ћеш од мене војника?“ 0451    „ „Цар алифет, светачко колино! 0452    Срамота је и гледати у те, 0453    Камо л’ с тобом није говорити; 0454    Говорит ћу, јер бити не море. 0455    Ти ћеш, царе, до топхане сићи, 0456    Па ’ш ми дати Крљу и Маргиту, 0457    Обадвама дову учинити, 0458    Кад ја сутра појдем војевати. 0459    Да ’ш ми побру Османпашу мога. 0460    Па ’ш ми дати бијела фермана, 0461    Падишаху, кад Едрени сидем, 0462    Да ја дигнем танку Тоцијанку, 0463    Што Едрене на табији чува, 0464    А њој подај хаир-дову своју. 0465    Још ћеш мени ферман направити, 0466    Кад на Босну сидем племениту, 0467    Да од куће дижем по војника, 0468    Све да стирам Бишћу на Поуње. 0469    Од Стамбола не ћу више војске, 0470    Не ћу, царе, нег дван’ес хиљада, 0471    Нек чувају Крље и Маргите, 0472    Јер ћу ти их натраг повратити, 0473    Кад освојим Бихаћ на серхату.“ “ 0474    Намах царе два фермана пише, 0475    Цар му даде два била фермана. 0476    Сву ноћ с’ спрема Хасанпаша царски 0477    С новим побром Османпашом својим, 0478    А у јутру рано подранили. 0479    Изајде им царски садраземе, 0480    Даде војске дванаес хиљада. 0481    Цар алифет зара оставио, 0482    А обуко дервишко одило, 0483    Па цар дојде до топхане своје, 0484    Царе Крљи дојде и Маргити, 0485    Оба топа руком погладио: 0486    „Давор моја Крља и Маргита! 0487    Сад вам вакат дојде војевати 0488    С новим пашом Хасанпашом мојим, 0489    С пашом ћете у серхат изаћи, 0490    Разбијте ми Бихаћ на Поуњу! 0491    Ако васке Хасанпаша врати, 0492    Ја ћу вами грла позлатити.“ 0493    Кад им царе дову учинио, 0494    Сама с’ Крља крену и Маргита, 0495    Јер их царе руком погладио. 0496    На топхани пукоше топови, 0497    Нови с’ паша диже војевати, 0498    Оба царе довом испратио. 0499    Потираше Крљу и Маргиту, 0500    Уз њих војске дванаес хиљада. 0501    Вакат био, сишли под Едрену, 0502    На Едрени пукоше топови, 0503    Едрен канда у абез окрену, 0504    На Едрени шест стотин топова, 0505    Ал не пуца танка Тоцијанка. 0506    Хасанпаша ферман извадио, 0507    Османпаши даје Едренлији. 0508    Кад га видја везир од Едрене, 0509    Ферман љуби и туру цареву: 0510    „Хасанпаша, царев пријатељу! 0511    Дат ћу теби танку Тоцијанку, 0512    А ти ’ш овде конак учинити, 0513    Па ћеш сутра на табију доћи; 0514    Ако будне хаир-дова царска, 0515    Лако ћ’ танка поћи Тоцијанка, 0516    Јер ја ћу јој дову учинити.“ 0517    Ту је свако конак учинио. 0518    Рано с’ спрема Хасанпаша царски, 0519    Едренлија везир подранио, 0520    Све три паше озве од Едрене: 0521    „Хајте са мном граду на табију!“ 0522    Кад дођоше све паше цареве 0523    На табију танкој тоцијанки, 0524    Њу је везир руком погладио: 0525    „Давор танка царска Тоцијанка! 0526    Нами царе ферман оправио, 0527    Да ћеш и ти данас војевати 0528    А са нашим Хасанпашом царским.“ 0529    Па јој паша дову учинио, 0530    Сама с’ танка крену Тоцијанка. 0531    Онда видја Османпаша царски, 0532    Да јој царе дову учинио. 0533    То је мило Хасанпаши царском, 0534    Па се крену Хасанпаша царски, 0535    И он гони три топа царева. 0536    Вакат био кад на Босну сиде, 0537    Све од куће диже по војника, 0538    А кад паде шехер-Сарајеву, 0539    Извадише царев ферман био, 0540    Да од куће дижу по војника, 0541    Уписаше кућу и војника, 0542    Уписаше Сарајлију Мују. 0543    Ал је Мујо једињак у мајке, 0544    Истом га је оженила била, 0545    Муји вакат у гердек дивојци, 0546    Хасанпаши да подиже војску. 0547    Кад то види нене Сарајлије, 0548    Меће печу, огрће фереџу, 0549    До чадора Хасанпаши сиде, 0550    Када старка Хасанпаши ујде, 0551    Салам даде, а полети руци, 0552    Не да паша ни скута ни руке, 0553    Ван је пита Хасанпаша царски: 0554    „Ко је теби зулум учинио, 0555    Каква те је мука дотирала?“ 0556    Стара нене скуту полетила: 0557    „Хасанпаша, ја ти руку љубим! 0558    Нико м’ није зулум учинио, 0559    Нит је мене мука дотирала, 0560    Ван ти снио царев ферман били, 0561    Да од куће дижеш по војника, 0562    А ја немам нег једињка Мују. 0563    Сад га, паша, оженила мајка, 0564    Муји вакат у гердек дивојци, 0565    А ти хоћеш да подижеш војску. 0566    Остави ми ти једињка Мују! 0567    Док ти, паша, до Травника дојдеш, 0568    Стигнут ће те мој једињак Мујо.“ 0569    „ „Хоћу, нене, виру ти задајем!“ “ 0570    Тада паше подигоше војску, 0571    Вакат био кад Травнику сишли, 0572    Ту их беже стиже Љубовићу, 0573    Он одиго сву Херцеговину. 0574    Туде паша конак учинио, 0575    С Османпашом рано подранио, 0576    Хасанпаша побри говорио: 0577    „Та мој побро, Османпаша драги! 0578    Дедет танку узми Тоцијанку, 0579    Узми војске дванаес хиљада, 0580    Па ти ходи Јајцу каменоме; 0581    Ту ми дигни Хафезадић-бега, 0582    Онда хајде шехер-Бањалуци, 0583    Оправ’ књигу ти низ Посавину, 0584    А на руке Дервишпаши старом, 0585    Нека дигне он сву Посавину, 0586    Нека теби Бањалуци сиде; 0587    А ти дижи кућу и војника, 0588    Та од турск ешехер-Бањалуке, 0589    Хајд’ Козарцу и Придору граду, 0590    Па све хајде низ серхат-Крајину, 0591    Па све кућу дижи и војника. 0592    Кад се спушћаш низ Грабежје Бишћу, 0593    Чакрлију узмеш и Виницу, 0594    Ти оплети кошеве велике, 0595    А подигни танку Тоцијанку. 0596    Ти ћеш прије под Бихаћ изаћи, 0597    Нек не пуца танка Тоцијанка, 0598    Док не пукне Крља и Маргита; 0599    Старија су два топа царева, 0600    Јер чувају тахта и Стамбола. 0601    Ја ћу, побро, подигнути војску, 0602    Хоћу сићи под Скопља обадва, 0603    Па под Хливно и Дувно царево, 0604    До Гламоча, па Шујице царске, 0605    До Петровца и Билаја града, 0606    Низ Палежје до Вакуфа сићи, 0607    Па до Клисе и села Орашца, 0608    Дизати ћу кућу и војника, 0609    Освојит ћу Рипач украј Уне 0610    И Голубић крај Уне ледене 0611    И Соколац више Бишћа била, 0612    Ту ћемо се, паша, сасанути, 0613    Бити ћемо Бихаћ од камена.“ 0614    Кад дви побре војске растурише, 0615    Хасанпаша војску подигнуо, 0616    Па низ Купрес Скопљу окренуо, 0617    Све обидје цареве градове, 0618    Све градове и царске паланке, 0619    А све кућу диже и војника. 0620    Хасанпаша у Јадовик сиде, 0621    Ту је паша конак учинио, 0622    Добро ј’ таин учинио друштву: 0623    На тројицу овцу јаловицу, 0624    А на дван’ес краву јаловицу. 0625    Чула бака то под Јадовиком, 0626    Запивала танко гласовито: 0627    „Та вид’ дере Предојевић-Ниче! 0628    Отишо је цару и Стамболу, 0629    Па привао цара у Стамболу, 0630    Да ће био Бихаћ освојити 0631    И сва села око Бишћа била, 0632    Наше коље дебеле овнове, 0633    А коље нам краве јаловице! 0634    Душе ми га освојити не ће, 0635    Јер је Бихаћ свој Крајини глава!“ 0636    Нека пива како њојзи драго! 0637    Хасанпаша рано подранио, 0638    Искупио сву бутум кнезове, 0639    Све кнезове испод Јадовика: 0640    Ко ј’ дотиро овцу јаловицу, 0641    Њему паша по жут дукат даје; 0642    Ко ј’ дотиро краву јаловицу, 0643    Њему даје дван’ес маџарија. 0644    Онда опе бака запивала, 0645    Рано пива испод Јаловика: 0646    „Бјежи, бане, уз бужимске стране, 0647    Држ’ се, бане, за јохове гране, 0648    Ето на те Хасан-паше царског! 0649    Добро плаћа дебеле овнове, 0650    Боље краве плаћа јаловице. 0651    Бели паша царев пријатељу, 0652    Паша иде хаир-довом царском, 0653    Бижи, бане, уз бужимске стране, 0654    Јер је Бихаћ царска старевина!“ 0655    Хасанпаша силну диже војску, 0656    Диже војску испод Јадовика, 0657    Узе Рипач био покрај Уне, 0658    А на Бишћу трзају топови 0659    Са џабеле исприд Бишћа била, 0660    Османпаша јер под Бихаћ сишо, 0661    Хасанпаша кад Голубић прими 0662    И освоји Соколац спрам Бишћем, 0663    По Заложју војску уставио, 0664    А оплео два коша велика, 0665    Па подиго Крљу и Маргиту. 0666    Са џабеле трзају топови, 0667    Османпаши чудан гарет раде, 0668    Гарет раде за три дана била, 0669    Јер тргају ате и војнике 0670    Код Винице и код Чакрлије. 0671    Јадан паша дурати не може, 0672    Намах билу књигу направио: 0673    „Хасанпаша, да си брат по Богу! 0674    Сад си сишо под Бихаћ камени, 0675    А истиро Крљу и Маргиту 0676    Из топхане цара честитога, 0677    Да ти бијеш Бихаћ по темељу. 0678    А не пуца Крља ни Маргита, 0679    Ја не пуцам још из Тоцијанке, 0680    Ја би био Бихаћ од камена.“ 0681    А кад паша књигу напраиво, 0682    Хасанпаша књигоношу најде 0683    А њекаква Блејића Хандана. 0684    Блејић Хандан узе књигу билу, 0685    Метну књигу под капу на главу, 0686    Па уз руке узврну рукаве, 0687    А уз ноге ногавице биле, 0688    Хандан Уни допаде обали. 0689    Блејић Хандан кад у Уни фрци, 0690    Са џабеле пукоше топови, 0691    Избацише Блејића Хандана, 0692    Ибзацише Уни на обалу. 0693    Хандан сузе проли из очију. 0694    Опет Хандан у Уну скочио. 0695    Са џабеле два топа тргоше, 0696    Не могоше момка избацити, 0697    Не гу ливу ногу обранише, 0698    Он приплива, а књигу понесе, 0699    А на дви се штуле подупире. 0700    Крвав Хандан до ордије дође, 0701    До чадора Хасанпаше царског, 0702    Хасанпаши турски салам викну, 0703    Испод капе књигу извадио. 0704    Узе паша, па низ њу погледа, 0705    Хасанпаша сузама пролио: 0706    „Давор побро, Османпаша драги, 0707    Зар т’ је мука за три дана била?“ 0708    Хасанпаша на ноге скочио, 0709    Хасанпаша до топова дође, 0710    Баш до царске Крље и Маргите, 0711    Три пута их руком погладио: 0712    „Давор царска Крља и Маргита! 0713    Кад сте пошли од топхане царске, 0714    Васке царе руком погладио, 0715    А вами је дову учинио, 0716    Да бијете Бихаћ на Поуњу, 0717    Вами ћ’ царе грла позлатити.“ 0718    На тобџије хршум учинио, 0719    А тобџије пал епо топових. 0720    Кад му Крља пуче и Маргита, 0721    Ал отпуче танка Тоцијанка. 0722    Опет паша на тобџије викну, 0723    Опет Крља пуеч и Маргита, 0724    А из поља пуеч Тоцијанка. 0725    Хасанпаша дурбин ујагмио, 0726    А тобџије узеле фитиље, 0727    Да упале Крљу и Маргиту. 0728    Хасанпаша низ дурбин погледа, 0729    Ал се Бишћу отворише врата, 0730    А испаде коњик из капије, 0731    Б’јели му се бајрак у десници. 0732    Хасанпаша на тобџије викну: 0733    „Ви не пал’те Крље и Маргите! 0734    Ето лепор из капије трче!“ 0735    Хасанпаша крај топова хода, 0736    Јер док стаде Крља и Маргита, 0737    Не пуца му већ ни Тоцијанка. 0738    А кад лепор до ордије дојде, 0739    Лепор виче са коња вранчића: 0740    „Које ј’ овде Хасанпаша глава?“ 0741    Хасан с’ паша из грохота смије: 0742    „Ово ј’, влашче, Хасанпаша царски, 0743    А на име паша Предојевић.“ 0744    А кад пашу види књигоноша, 0745    Њему лепор билу књигу пружи. 0746    Кад размота Хасанпаша царски, 0747    Он погледа, а грлом подвикну: 0748    „Ево књиге Бишћанина бана, 0749    Сад ће бане Бихаћ оставити.“ 0750    Што је бане у књизи правио: 0751    „Оставит ћу Бихаћ на богазу, 0752    Само дај ми да протирам с миром 0753    У буретих вино и ракију, 0754    Да протирам љубе и дивојке, 0755    А ето вам Бихаћ од од камена!“ 0756    Хасанпаша књигу направио: 0757    „Гони иће, а води дивојке, 0758    Пушћај Бихаћ, хајде на Завоље!“ 0759    Када влашће сишло у капију, 0760    Носи виру Хасанпаше царског. 0761    Пртља бане из Бишћа камена, 0762    Он изводи љубе и дивојке, 0763    А изгони пиће у буретих. 0764    Ал вид’ дере Сарајлије Мује, 0765    Јер се Мујо пјанац догодио: 0766    „Бог убио Хасанпашу царског! 0767    Буд упути ’наке дивичице, 0768    Што упути вино и ракију?“ 0769    Два солдата бурета туркају, 0770    А кад Мујо до бурета дојде, 0771    Наџак узе, у буре удари, 0772    Не би ли се пића понапио, 0773    У буретих пића не имаде, 0774    Већ у њима сужњи невољници. 0775    Када Мујо сужње угледао, 0776    Од бурета отурну солдате, 0777    Потира их Хасанпаши царском: 0778    „Видјај паша, сам те Бог убио! 0779    Што си дао виру Бишћанину, 0780    Буд упути дикле маџарице, 0781    Јер ти дајеш сужње Крајишнике?“ 0782    Хасанпаша кад сужње угледо, 0783    То су сужњи од Крупе цареве. 0784    Хасанпаша тихо говорио: 0785    „Царска лало, беже Љубовићу! 0786    Ако сам му тврду виру дао, 0787    Да проведе своје вирне љубе, 0788    Своје љубе и дилбер дивојке, 0789    Не дирајте у дилбер дивојке, 0790    Не дирајте у љубе му вирне, 0791    Ви удрите невирнике крањце, 0792    Уфатите Бишћанина бана!“ 0793    Кад то чуо беже Љубовићу, 0794    Он подвикну дицу Сарајлије: 0795    „Не шал’те се, дицо моја драга! 0796    Не фаћајте младих кауркиња, 0797    Ван уфат’те Бишћанина бана!“ 0798    Ударише Турци Сарајлије, 0799    Не фаћају липих дивојака, 0800    Већ фаћају крањце под Завољем. 0801    Бег Љубовић на дорату своме 0802    Под Завољем бана уфатио, 0803    Свак се враћа Хасанпаши глави, 0804    Нико не сми дотирати љубе, 0805    Ни каурск едилбер дивичице, 0806    Већ ко добра дила уфатио, 0807    Паши даје, паша га дарује. 0808    Бег Љубовић кад дотира бана, 0809    Њему вели Хасанпаша царски: 0810    „Е копиле, Бишћанине бане! 0811    Ти си мени књигу оправио, 0812    Да проведеш мала и сибјана, 0813    А проведеш дикле маџарице, 0814    А протираш вино и ракију; 0815    У буретих теби пића нејма, 0816    Све си мето сужње из Крајине, 0817    Што су т’ били Бишћу у тавници.“ 0818    Када паша билу Бишћу сиде, 0819    И пголеда на крупску капију, 0820    Крвава је сва крупска капија. 0821    Он заиска сужње из тавнице; 0822    Што ниј’ мого у буре стрпати, 0823    Бан исико тријест и четири. 0824    Кад то видја Хасанпаша царски, 0825    Тад се паша право ражљутио, 0826    Он је бану главу одсикао, 0827    Посла главу цару и Стамболу. 0828    Па насиља Бихаћ од камена, 0829    Све обара таре и отаре, 0830    А исправља туре и мунаре. 0831    Усрид Бишћа велика је црква, 0832    Два пут била превелика црква, 0833    А три пута бијела џамија. 0834    Кад насели села око Бишћа, 0835    Он оправи Османпашу побру, 0836    Отира му Крљу и Маргиту, 0837    На Једрену танку Тоцијанку. 0838    А царе му ферман оправио: 0839    „Лало моја, Хасанпаша драги! 0840    Кад си мени Бихаћ освојио, 0841    Подај ћаћи стаје на Главици, 0842    У ћаће ти нек спахије нема, 0843    Нека ти је миран на Главици, 0844    Нек не даје пето ни десето, 0845    Нек не даје пориза од главе.“ 0846    Хасанпаши врло мило било, 0847    Носи ферман на Главицу били, 0848    Ћаћи даде сву бутум Главицу, 0849    Па се паша Бишћу повратио. 0850    Док је био у Бишћу камену, 0851    Цар је за њег знао у Стамболу.